Osnovna škola Mikleuš

U gostima kod prijateljice Ive

U 4. razredu naše škole 6 je djevojčica. Često se družim s Ivom. Ona je iz Balinaca. Iva i ja smo se dogovorile da provedem jedan dan kod nje. Nestrpljivo smo čekale odgovor moje mame. Kada je mama odgovorila, brzo sam spremila svoje stvari i krenuli smo na put. Dočekala me njezina baka i počastila keksima. Iva ima dvije sestre, Anju i Hanu, tatu Tomislava, mamu Danielu i baku Anđelku. Pregledala sam njihovo imanje. Ivi nije dosadno. Oni imaju krave, svinje, kokoši  i tri psa Reksa, Garu i Dinu. Obukle smo skijaška odijela i pošle na sanjkanje. Pokušavale smo se spustiti, ali nije išlo. Vratile smo se u kuću i igrale se Sulejmana Veličanstvenog. Zamotale smo se u deke i na sebe stavljale nakit. Došla je večer. Do kasno u noć pričale smo priče. Kada smo se probudile, doručkovale smo i pošle na sanjkanje do Ivinog Djetelišta. Bila je poledica. Umalo smo upale u jarak. Ivina mama je pripremila ručak. Kada smo završile s ručkom, stigao je moja tata. Još smo se malo igrale, a onda sam išla kući. Svima pričam kako je lijepo bilo u Balincima. Žao mi je što nije duže trajalo. Druženja djece su zanimljiva, korisna, nezaboravna.

San

Snova ima ružnih i lijepih, ali najčešće su to lijepi snovi. Ja najviše sanjam lijepe snove sa jednorozima i vjevericama. Ima snova i o magarcima, pticama i mnogim drugim životinjama. Neki ljudi kažu da kad spavaju ništa ne sanjaju, ali ja mislim da to nije istina već da su oni nešto sanjali, ali se ne mogu sjetiti. Najljepše snove sanjaju mala djeca jer imaju čudesnu maštu. Starija djeca najčešće sanjaju kompjuterske igre jer su predugo za računalom. Neki ljudi uopće ne mogu zaspati jer popiju previše kave pa moraju brojati ovce da bi zaspali. Takvi su snovi!

Viktorija Pejić

Moj san

Jedne noći sanjala sam lijep san s tužnim krajem. Sanjala sam da je škola završila u 4. mjesecu i da smo isti dan otišli na more u Dubrovnik. Putovali smo autobusom. Onda su mu otpala sva stakla i pukla mu je guma. Put smo nastavili avionom i napokon smo stigli u Dubrovnik. Nakon dugosatnog kupanja, pošli smo u krevet. Mama me probudila, ali ne na moru već u sobi u Slatini. Vikala je : „Diži se, deset do sedam je, nećemo stići, a dežurna sam!“                                                                                                                                                          I to je tužan kraj mog sna.

Karla-Marija Mojzeš

Snovi

Svatko od nas ima svoje snove, tako i ja. Često sanjam one lijepe i one ružne snove. Jedan od najljepših snova kojega se sjećam dogodio se prošli vikend. Toga dana gledala sam s mamom dokumentarac o uzgoju konja. Meni osobno to su najdraže životinje. San se odvija ovako...                                                                                                                         Jednog jutra mama me probudila i rekla mi da ima iznenađenje za mene i da izađem van. Brzo sam izjurila. Ispred kuće se nalazilo malo crno-bijelo ždrijebe. Od sreće sam se skamenila i nisam znala što da učinim, da li da potrčim i zagrlim ga ili da ga gledam iz pristojne daljine. Tada je mama začuđeno zapitala: „ Zar ti se ne sviđa?“ Otišla sam i pomazila to malo slatko biće. I nisam mogla povjerovati da imam vlastitog konja. Suze radosnice su mi potekle niz lice. Dala sam mu ime Mrvica. Kada sam se baš zaigrala, mama me probudila i rekla da idem u školu. Bilo je predobro da bi dugo trajalo!

Ivana Jozak

U gostima kod prijateljice Ive

U 4. razredu naše škole 6 je djevojčica. Često se družim s Ivom. Ona je iz Balinaca. Iva i ja smo se dogovorile da provedem jedan dan kod nje. Nestrpljivo smo čekale odgovor moje mame. Kada je mama odgovorila, brzo sam spremila svoje stvari i krenuli smo na put. Dočekala me njezina baka i počastila keksima. Iva ima dvije sestre, Anju i Hanu, tatu Tomislava, mamu Danielu i baku Anđelku. Pregledala sam njihovo imanje. Ivi nije dosadno. Oni imaju krave, svinje, kokoši  i tri psa Reksa, Garu i Dinu. Obukle smo skijaška odijela i pošle na sanjkanje. Pokušavale smo se spustiti, ali nije išlo. Vratile smo se u kuću i igrale se Sulejmana Veličanstvenog. Zamotale smo se u deke i na sebe stavljale nakit. Došla je večer. Do kasno u noć pričale smo priče. Kada smo se probudile, doručkovale smo i pošle na sanjkanje do Ivinog Djetelišta. Bila je poledica. Umalo smo upale u jarak. Ivina mama je pripremila ručak. Kada smo završile s ručkom, stigao je moja tata. Još smo se malo igrale, a onda sam išla kući. Svima pričam kako je lijepo bilo u Balincima. Žao mi je što nije duže trajalo. Druženja djece su zanimljiva, korisna, nezaboravna.

San

Snova ima ružnih i lijepih, ali najčešće su to lijepi snovi. Ja najviše sanjam lijepe snove sa jednorozima i vjevericama. Ima snova i o magarcima, pticama i mnogim drugim životinjama. Neki ljudi kažu da kad spavaju ništa ne sanjaju, ali ja mislim da to nije istina već da su oni nešto sanjali, ali se ne mogu sjetiti. Najljepše snove sanjaju mala djeca jer imaju čudesnu maštu. Starija djeca najčešće sanjaju kompjuterske igre jer su predugo za računalom. Neki ljudi uopće ne mogu zaspati jer popiju previše kave pa moraju brojati ovce da bi zaspali. Takvi su snovi!

Viktorija Pejić

Moj san

Jedne noći sanjala sam lijep san s tužnim krajem. Sanjala sam da je škola završila u 4. mjesecu i da smo isti dan otišli na more u Dubrovnik. Putovali smo autobusom. Onda su mu otpala sva stakla i pukla mu je guma. Put smo nastavili avionom i napokon smo stigli u Dubrovnik. Nakon dugosatnog kupanja, pošli smo u krevet. Mama me probudila, ali ne na moru već u sobi u Slatini. Vikala je : „Diži se, deset do sedam je, nećemo stići, a dežurna sam!“                                                                                                                                                          I to je tužan kraj mog sna.

Karla-Marija Mojzeš

Snovi

Svatko od nas ima svoje snove, tako i ja. Često sanjam one lijepe i one ružne snove. Jedan od najljepših snova kojega se sjećam dogodio se prošli vikend. Toga dana gledala sam s mamom dokumentarac o uzgoju konja. Meni osobno to su najdraže životinje. San se odvija ovako...                                                                                                                         Jednog jutra mama me probudila i rekla mi da ima iznenađenje za mene i da izađem van. Brzo sam izjurila. Ispred kuće se nalazilo malo crno-bijelo ždrijebe. Od sreće sam se skamenila i nisam znala što da učinim, da li da potrčim i zagrlim ga ili da ga gledam iz pristojne daljine. Tada je mama začuđeno zapitala: „ Zar ti se ne sviđa?“ Otišla sam i pomazila to malo slatko biće. I nisam mogla povjerovati da imam vlastitog konja. Suze radosnice su mi potekle niz lice. Dala sam mu ime Mrvica. Kada sam se baš zaigrala, mama me probudila i rekla da idem u školu. Bilo je predobro da bi dugo trajalo!

Ivana Jozak

U gostima kod prijateljice Ive

U 4. razredu naše škole 6 je djevojčica. Često se družim s Ivom. Ona je iz Balinaca. Iva i ja smo se dogovorile da provedem jedan dan kod nje. Nestrpljivo smo čekale odgovor moje mame. Kada je mama odgovorila, brzo sam spremila svoje stvari i krenuli smo na put. Dočekala me njezina baka i počastila keksima. Iva ima dvije sestre, Anju i Hanu, tatu Tomislava, mamu Danielu i baku Anđelku. Pregledala sam njihovo imanje. Ivi nije dosadno. Oni imaju krave, svinje, kokoši  i tri psa Reksa, Garu i Dinu. Obukle smo skijaška odijela i pošle na sanjkanje. Pokušavale smo se spustiti, ali nije išlo. Vratile smo se u kuću i igrale se Sulejmana Veličanstvenog. Zamotale smo se u deke i na sebe stavljale nakit. Došla je večer. Do kasno u noć pričale smo priče. Kada smo se probudile, doručkovale smo i pošle na sanjkanje do Ivinog Djetelišta. Bila je poledica. Umalo smo upale u jarak. Ivina mama je pripremila ručak. Kada smo završile s ručkom, stigao je moja tata. Još smo se malo igrale, a onda sam išla kući. Svima pričam kako je lijepo bilo u Balincima. Žao mi je što nije duže trajalo. Druženja djece su zanimljiva, korisna, nezaboravna.

San

Snova ima ružnih i lijepih, ali najčešće su to lijepi snovi. Ja najviše sanjam lijepe snove sa jednorozima i vjevericama. Ima snova i o magarcima, pticama i mnogim drugim životinjama. Neki ljudi kažu da kad spavaju ništa ne sanjaju, ali ja mislim da to nije istina već da su oni nešto sanjali, ali se ne mogu sjetiti. Najljepše snove sanjaju mala djeca jer imaju čudesnu maštu. Starija djeca najčešće sanjaju kompjuterske igre jer su predugo za računalom. Neki ljudi uopće ne mogu zaspati jer popiju previše kave pa moraju brojati ovce da bi zaspali. Takvi su snovi!

Viktorija Pejić

Moj san

Jedne noći sanjala sam lijep san s tužnim krajem. Sanjala sam da je škola završila u 4. mjesecu i da smo isti dan otišli na more u Dubrovnik. Putovali smo autobusom. Onda su mu otpala sva stakla i pukla mu je guma. Put smo nastavili avionom i napokon smo stigli u Dubrovnik. Nakon dugosatnog kupanja, pošli smo u krevet. Mama me probudila, ali ne na moru već u sobi u Slatini. Vikala je : „Diži se, deset do sedam je, nećemo stići, a dežurna sam!“                                                                                                                                                          I to je tužan kraj mog sna.

Karla-Marija Mojzeš

Snovi

Svatko od nas ima svoje snove, tako i ja. Često sanjam one lijepe i one ružne snove. Jedan od najljepših snova kojega se sjećam dogodio se prošli vikend. Toga dana gledala sam s mamom dokumentarac o uzgoju konja. Meni osobno to su najdraže životinje. San se odvija ovako...                                                                                                                         Jednog jutra mama me probudila i rekla mi da ima iznenađenje za mene i da izađem van. Brzo sam izjurila. Ispred kuće se nalazilo malo crno-bijelo ždrijebe. Od sreće sam se skamenila i nisam znala što da učinim, da li da potrčim i zagrlim ga ili da ga gledam iz pristojne daljine. Tada je mama začuđeno zapitala: „ Zar ti se ne sviđa?“ Otišla sam i pomazila to malo slatko biće. I nisam mogla povjerovati da imam vlastitog konja. Suze radosnice su mi potekle niz lice. Dala sam mu ime Mrvica. Kada sam se baš zaigrala, mama me probudila i rekla da idem u školu. Bilo je predobro da bi dugo trajalo!

Ivana Jozak